Ludim Lyrics

Opet buncam, glava puca,

hvatam se za grudi - dobro je, čuka i dalje kuca.

Pitam se dokle ću da se smucam sa hopom, da jurcam za ?ivotom kad sam izgubio moto?

Čemu pohod? Teram čopor da krene u prodor a moja sudbina je progon.

Ambicije zbogom, treba mi odmor.

Sedim dokon, oduzet ?tokom zami?ljam svoj pokop.

Kome će lice biti mokro kad budem gotov?

Zami?ljam govor, a potom tra?im novi otrov.

Keva je gajila iris a podigla korov. Ipak, zadovoljna plodom ponovo me poliva vodom.

I ja ka?em da sam dobro.

Mama, odoh - plovim brodom koji je osuđen na potop,

al' ne pru?am otpor, nek stvari idu svojim tokom.

Izvolite, vidim da gorite od ?elje da me slomite.

Sve moje prisvojite, srce mi zdrobite.

Samo me oslobodite vaganja i traganja,

ko je brat a ko d?elat, ko je virus a ko lekar...

Ko je zaslu?io stub srama a ko pehar?

Ova igra je iz mene isisala sav nektar.



[Refrain 2x]

Dokrajčite me, vi?e neću da se trudim

sa borbom ili bez, ja svakako gubim.

Samo lutam, ne znam za čime ?udim.

Bo?e, osećam da ludim.



23 godine gajim drugarstva i ma?tam da će sva ta bratstva da prerastu u carstva.

Pra?tam da bih zadr?ao sastav, a za ?ta?

Sad kad stojim na leru treba da povratim veru,

vidim samo ćala i kevu, kao i na rođenju.

Znam da imam petlju ali osećam strepnju.

Gubim ?elju da shvatim ovu zemlju, znam ?iveo bih u veselju da sam glup.

?to nisam gluv? - Da ne čujem sve ove nebuloze na koje se drugi lo?e.

Pomozi mi Bo?e, ili njih prosvetli il' i mene zaglupi, zatupi

da ne mogu da se naljutim da ćutim i trpim, da budem zatucani Srbin.

Ne mogu vi?e da prkosim sudbini, umor sti?e.

Vi?e nije dovoljno da čitam kako pi?e.

Neki su čekali sunce posle ki?e, ja se borio po oluji i opet sam na nuli.



Dim kulja, sve vi?e sumnjam da ću ikada izaći iz mulja.

Moj elan je poljuljan, igra je sve grublja,

sad ne mogu da istrajem, priznajem da mi treba ljubav, neko u koga mogu da se uzdam.

Hoću kraljicu pored sebe da me izvede iz du?evne bede,

da me podseti na stvari koje su vredne borbe.

Da me njene oči bodre u bici protiv horde,

da mi sanira povrede i povede do pobede.

Nova ča?a se uliva, ruka je sve nesigurnija.

?to je srce praznije, piksla je sve punija.

Samoća ubija, suza se niz obraz sliva a ja ka?em svima to je od dima.

Sve ?to imam je inat, ne teraj me da priznam da iza sebe nemam ni?ta.

Mo?da moji demoni ne postoje, mo?da sam od onih koji se celoga ?ivota boje i za svaki poraz tra?e izgovore?



Osećam da ludim...